Пиксели

unnamed 1

Аркадне игирце сви волимо да играмо. Забављају нас и њима убијамо време, али шта се дешава када аркадне игрице оживе и желе нас да убију?

Године 1982.  одржава се турнир у игрању аркадних игрица. Снимак тог турнира ставља се у сателит, заједно са разним другим снимцима. Њихов циљ је да прикажу људску расу и где се она налази.  Међутим, ко год да је видео снимак тог сателита схвата ту поруку као објаву рата. Земљи шаље свој одговор: Имате три живота и три игре, ако изгубите сва три живота уништићемо вас. Они шаљу аркадне игрице да започну игру и уништење Зeмље.

unnamed 2

Једина нада човечанства је у рукама људи који су присуствовали том турниру и који су стручњаци за видео игрице. Знајући трикове у свим тим игрицама они започињу битку за Земљу и човечанство и то нечим што су сви сматрали бескорисним – својим знањем о игрицама.

Душан Бабић III/4

Објављено под Филмски кутак | Оставите коментар

Дан шале или 1. април

unnamedДан шале или 1. април је дан када сви правимо подвале једни другима. Лажни телефонски позиви, шале, смицалице. У Енглеској, Аустралији и Јужноафричкој Републици подвале се праве само до поднева, а онај који их прави после назива се априлском будалом (April`s fool). У неким другим земљама шале се праве по цео дан, али зашто? По једном тумачењу 1. април као дан шале настао је када је у 16. веку померен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар. До тада се у многим европским градовима нова година славила 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла. Преме том тумачењу они који су прихватили нови датум су збијали шале на рачун оних који су славили по старом датуму, до 1. априла.

Душан Бабић III/4

Објављено под Да ли знате? | Оставите коментар

Представа ,,Ана Карењина“ у Мадлениануму

plakat_2_50_x_70Почетком марта ове године ученици друге године посетили су позориште „МАДЛЕНИАНУМ“.

Заједно са проф. српског језика и књижевности Сњежаном Дугалић и још неколико професора више од 40 ученика наше школе нестрпљиво је очекивало почетак представе „АНА КАРЕЊИНА“.

,,Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.“

Свима су нам познате ове речи којима почиње ремек-дело великог руског писца Лава Н. Толстоја.

Знали смо да представа неће имати класичну форму и да је редитељ Југ Радивојевић урадио новију, модернију верзију „Ане Карењине“, а целокупан доживљај пружили су нам сценограф Александар Денић и костимограф Момирка Баиловић. У улози Ане је Нина Јанковић, Вронског глуми Виктор Савић, а А. Карењина Тихомир Станић.

Држећи се основне приче о љубави Ане и Вронског редитељ је покушао да нам из другачијег угла представи ликове. Међутим. оно што је модерније није увек и квалитетније и боље.

Костими су разнолики и богати, али је мало чудно на сцени поред вечерњих тоалета и војничких униформи видети ролере, поцепане фармерке и кратке бунде и гледати Кити како жваће жваку.   И одабир музике је био мало необичан. Смењивали су се звуци духовне музике и песме група ЕКВ и ЛЕТУ ШТУКЕ. Вероватно је намера редитеља била да што боље дочара одређене сцене, али смо некако стекли утисак да спој модерног и традиционалног није увек добра комбинација.

И глумци имају двоструку улогу на сцени. У једном сегменту глуме, док у другом тренутку путем микрофона час износе своје мисли, а час имају и улогу наратора.

Ипак, неке сцене су добро замишљене, није лоша идеја да се на другачији начин прикаже ово велико дело, али смо стекли утисак да је то могло бити убедљивије.

Зато је наш савет, погледајте представу па донесите свој суд.

НИКОЛЕТА ФИЛИПОВИЋ II/4

(Фотографија је преузета са сајта позоришта ,,Мадленианум“)

Објављено под Нешто смо ВИДЕЛИ | Оставите коментар

Лов на Црвени октобар

,,Лов на Црвени октобар“ је још један филм који успева да нас заинтересује. Изашао је 1990. године  и базиран је на истоименој књизи Тома Кленсија.

lov 1Капетан подморнице Црвени октобар, Марко Рамиус, договара се са својим официрима да дезертирају из совјетске морнарице у САД, и то подморницом која је напредна и коју је врло тешко открити. Совјетски савез уплашен да би Рамиус предао подморницу Американцима, информише САД да је Рамиус полудео и да жели да лансира ракете на њихове градове. САД и Совјетски савез заједно покушавају да пронађу Црвени октобар и да га потопе. Да ли ће Рамиус успети да доспе до Американаца и увери их да дезертира или ће бити уништен? Одгледајте филм и сазнаћете.

Душан Бабић III/4

 

 

 

Објављено под Филмски кутак | Оставите коментар

Сајам образовања

index1

У основној школи ,,Филип Филиповић” 5. марта 2016. године одржан је Сајам образовања. Ученици основних школа могли су да се информишу о средњим школама, као и да донесу одлуку о свом даљем школовању. Сајам је почео уз мало музике коју нам је приредио хор ученика Осме гимназије. Ученици и професори били су распоређени по учионицама.

indexОсновнци су долазили и распитивали се, а професори и ученици су их информисали о жељеном смеру из прве руке. Поред информација, ученици основних школа су могли да науче нешто о смеровима унутар различитих школе. Такође, имали су прилику да виде и многе занимљивости, разне експерименте које су ученици донели са собом. То је и за средњошколце била одлична прилика да представе своје знање.

index3Сигурни смо да је сајам још једном успео да помогне свим ђацима да се определе за своје будуће занимање.

index4

Милица Студен

Објављено под Наши ученици...другачији ;) | Оставите коментар

Музика и ми…

365885_1Због чега слушамо музику? Каква све осећања буди у нама? Музика је део нас и у нама буди разне емоције…срећу, љубав, па чак и тугу. Она нас мотивише, испуњава и помаже нам да пребродимо тешке тренутке.

Свако има свој укус. И управо тај избор може се одразити на облачење, понашање, животне ставове…Постоје разни правци у музици…поп, рок, класика, џез, фолк, народна, опера, панк, хип хоп, реп, блуз, реге…

Elvis at the o2 ... 2014 ...Elvis Presley

Elvis at the o2 … 2014 …Elvis Presley

Млади моје генерације претежно слушају поп, рок и релативно нови жанр музике – ХАУС.

Хаус музика је настала 1977. године у Америци, у Чикагу. То је врста електронске музике уједначеног ритма. Аутори ове музике су диџејеви, али они нису класични уметници и не морају бити музички образовани. Њихов рад базира се на познавању и ,,миксовању дискова са додацима електронских ефеката.   Једни од познатијих диџејева су Скрилекс и Мартин Герикс.

Martin GarrixПоп музика настала је у Великој Британији и САД 1950. године. Поп је добио име од енглеске речи „popular”. Ову врсту музике одликују певање, текст, инструментал и композиција. Ако бисмо класификовали поп музику она би се данас могла назвати ,,лаком  музиком”. Неки од најпознатијих поп певача су Мајкл Џексон, Мадона, Лејди Гага, Ерос Рамацоти. Код нас су познати Здравко Чолић, Бајага и инструктори…

Michael JacksonРок музика развила се раних педесетих година прошлог века. Настао је миксом блуза, фолка, џеза и попа. Репрезентативни инструменти рока су електрична гитара, бас гитара, бубњеви, синтисајзер, клавијатура.

Неке од подврста рока су гранџ (Nirvana,Foo Fighters,Alice in Chains), хеви метал  (Metallica,Megadeth,Slipknot), хард рок (Breaking Benjamin,Bon Jovi,Iron Maiden)

bon jovi

Музика је постала саставни део наших живота и тешко је да бисмо могли замислити живот без ње.

За крај бих цитирао једног велико музичара:

Једина ствар чудеснија од музике је човек иза ње…

Александар Димитријевић I/4

 

 

 

Објављено под Музика нам одузима дах | Оставите коментар

Да ли знате зашто је свака четврта година преступна?

Leap Day every fourth year, Image: 274379748, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, Alamy

Већина људи мисли да Земљи треба 365 дана да обиђе своју орбиту око Сунца, док јој у ствари треба 365 дана и 6 сати! Да би се nова година славила тачно у поноћ, јер дочек нове године не би био исти у 6 сати ујутру, договорено је да се тих 6 сати пренесе из године у годину, тако да се у једном тренутку скупи 24 сата тј. један дан који се додаје месецу фебруару. Тако свака преступна година има 366 дана.

Душан Бабић III-4

Објављено под Да ли знате? | Оставите коментар